Друмско-железнички мост преко реке Велике Мораве
Година: 2023–2025.
Локација: пруга Мала Крсна – Мајданпек – Бор – Вражогрнац – Распутница 2 у km 82+142 и државни пут IIB реда број 377 у km 8+359 Пожаревац (веза са државним путем 33) – Осипаоница
Одговорни пројектант: Никола Ђорђевић
Опис пројекта
Пројектна документација за санацију челичне конструкције и стубова друмско-железничког моста преко реке Велике Мораве у km 82+142 пруге број 218 Мала Крсна – Мајданпек – Бор – Вражогрнац – Распутница 2 и државног пута IIB реда број 377 у km 8+359 Пожаревац (веза са државним путем 33) – Осипаоница.
Историјат моста
Мостовска конструкција је у протеклом периоду више пута грађена, рушена и обнављана. Почетак датира давне 1892. године, када га је Пожаревачки округ први пут саградио. Дотадашњи мост, који је грађен као друмски, морао се преправити. Приликом пробног оптерећења челични друмски мост је попустио. Након хаварије извршено је ојачање челичне конструкције.
Године 1911. почиње изградња железничке пруге Мала Крсна – Пожаревац, па тако и новог железничко-друмског моста, али су Балкански ратови и Први светски рат зауставили његов завршетак. Српска војска га први пут руши 1915. године приликом повлачења, Немци га обнављају, а потом и руше 1918. године приликом свог повлачења. Нова држава – Краљевина СХС – обнавља га 1924. године, а Немци га у повлачењу 1944. године поново руше. Тако мост по трећи пут завршава у Великој Морави. Сведок његове трагичне историје су остаци порушене челичне конструкције који и дан-данас вире из Велике Мораве.
После Другог светског рата мост је обновљен за друмски и железнички саобраћај.
Оригинална документација за мост обновљен након Другог светског рата није постојала, па је у склопу израде Елабората о испитивању моста на km 82+142 пруге Мала Крсна – Мајданпек, израђеног 1980. године од стране Саобраћајног института ЦИП, извршено снимање целе челичне конструкције моста, на основу кога је урађена комплетна графичка документација, испитивање квалитета челичног материјала, испитивање пробним оптерећењем, као и статички контролни прорачун свих конструктивних елемената и веза за шему оптерећења I1 (правилник 316 ЈЖ), као и за стварни воз, локомотиву 665 и вагонско оптерећење од 72 kN/m. За све елементе који нису задовољавали потребну носивост пројектовано је ојачање.
На основу овог Елабората су 1981. године изведена ојачања делова носеће мостовске конструкције. Током санационих радова обављен је подводни преглед стуба 2, на основу кога је утврђено да је неопходна санација стуба. Ова санација је пројектована 1982. године, али није изведена.
Последњи радови на мостовској конструкцији изведени су 1992. године, када је постојећа дрвена коловозна конструкција замењена челичном коловозном конструкцијом са асфалтним застором. Радови су изведени према Главном пројекту реконструкције коловоза друмско-железничког моста на km 82+142 пруге Мала Крсна – Мајданпек, израђеном од стране Д.П. „Мостпројект“, Београд, 1991. године. Током ових радова обновљена је антикорозиона заштита на деловима мостовске конструкције који су у контакту са новом коловозном конструкцијом.
На стубу 2 (S3), као најугроженијем, изведена је истражна бушотина 1997. године ради утврђивања дубине фундирања, као и врсте материјала од кога је изграђен. Резултати су указали на дубину фундирања већу од 10 m у односу на коту корита (+68,75 m), која је у то време била око 11,2 m испод врха стуба (+79,95 m). У извештају је констатовано да је река Морава у краћем периоду продубила корито за 3 m услед неадекватне експлоатације шљунка из речног корита. Продубљивање је настављено и касније, јер је подводним снимањем за потребе овог Пројекта утврђено да је дно у зони стуба S3 продубљено за још 2 m, тако да је сада терен у зони S3 на коти +66,75 m.
Општи подаци о мосту
Мост је челична конструкција, статичког система „Герберов“ носач, са три отвора распона 3 × 62,4 m. Укупна дужина између оса лежишта на крајњим стубовима износи 187,2 m.
