Друмско-железнички мост преко реке Велике Мораве
Година: 2023–2025.
Локација: пруга Мала Крсна – Мајданпек – Бор – Вражогрнац – Распутница 2, у км 82+142, и државни пут IIB реда број 377, у км 8+359, Пожаревац (веза са државним путем 33) – Осипаоница
Инвеститор: „Инфраструктура железнице Србије“ а.д.
Одговорни пројектант: Никола Ђорђевић
Опис пројекта:
Пројектна документација за санацију челичне конструкције и стубова друмско-железничког моста преко реке Велике Мораве, у км 82+142 пруге број 218 Мала Крсна – Мајданпек – Бор – Вражогрнац – Распутница 2, као и државног пута IIB реда број 377, у км 8+359, Пожаревац (веза са државним путем 33) – Осипаоница.
Историјат моста
Мостовска конструкција је у протеклом периоду више пута грађена, рушена и обнављана. Почетак њене историје датира из 1892. године, када је мост први пут изградио Пожаревачки округ. Дотадашњи мост, који је био изграђен као друмски, морао је бити преуређен. Приликом пробног оптерећења челични друмски мост је попустио, након чега је извршено ојачање челичне конструкције.
Године 1911. започета је изградња железничке пруге Мала Крсна – Пожаревац, као и новог друмско-железничког моста, али су Балкански ратови и Први светски рат спречили његов завршетак. Српска војска га први пут руши 1915. године приликом повлачења, Немци га потом обнављају, а затим поново руше 1918. године. Нова држава – Краљевина СХС – мост обнавља 1924. године, док га Немци поново руше приликом повлачења 1944. године. Тако мост по трећи пут завршава у реци Великој Морави. Сведочанство о овој бурној историји представљају остаци порушене челичне конструкције који и данас вире из реке.
Након Другог светског рата мост је обновљен за друмски и железнички саобраћај. Како оригинална документација за мост није постојала, у оквиру израде Елабората о испитивању моста из 1980. године, који је израдио Саобраћајни институт ЦИП, извршено је снимање целокупне челичне конструкције, на основу чега је урађена комплетна графичка документација. Том приликом извршена су испитивања квалитета челичног материјала, пробно оптерећење, као и статички контролни прорачуни свих конструктивних елемената и веза за шему оптерећења I1 (Правилник 316 ЈЖ), као и за стварни воз – локомотиву 665 и вагонско оптерећење од 72 kN/m. За све елементе који нису задовољавали захтевану носивост пројектовано је ојачање.
На основу наведеног елабората, 1981. године изведена су ојачања делова носеће мостовске конструкције. Током ових радова извршен је и подводни преглед стуба 2, којим је утврђена потреба за његовом санацијом. Санација је пројектована 1982. године, али није изведена.
Последњи значајни радови на мосту изведени су 1992. године, када је постојећа дрвена коловозна конструкција замењена челичном коловозном конструкцијом са асфалтним застором. Радови су изведени према Главном пројекту реконструкције коловоза друмско-железничког моста, који је 1991. године израдио Д.П. „Мостпроект“, Београд. Том приликом обновљена је и антикорозиона заштита делова мостовске конструкције у контакту са новом коловозном конструкцијом.
На стубу 2 (S3), као најугроженијем, 1997. године изведена је истражна бушотина ради утврђивања дубине фундирања и врсте материјала. Резултати су показали да је дубина фундирања већа од 10 m у односу на коту речног корита (+68,75 m), које је у то време било око 11,2 m испод врха стуба (+79,95 m). У извештају је констатовано да је река Морава у кратком периоду продубила корито за око 3 m услед неадекватне експлоатације шљунка. Продубљивање је настављено и касније, те је подводним снимањем у оквиру овог пројекта утврђено да је речно дно у зони стуба S3 додатно продубљено за још 2 m, тако да се сада налази на коти +66,75 m.
Општи подаци о мосту
Мост је челична конструкција, статичког система „Герберов носач“, са три отвора распона 3 × 62,4 m, укупне дужине 187,2 m између оса лежишта на крајњим стубовима.
Главне носаче чине две решеткасте греде са препустом распона 62,4 + 15,6 m, на које је у средњем пољу окачена проста греда распона 31,2 m. Конструкција је симетрична у односу на средину моста.
Висина главних носача је променљива: од обалних стубова до средине крајњих поља износи 5,2 m, затим полигонално расте до 14,0 m изнад средњих стубова, док у средњем пољу опада до 5,2 m. Осни размак главних решеткастих носача износи 5,65 m.
Решеткасти носачи су са простом испуном од дијагонала и вертикала у одређеним зонама, док је у централним деловима формиран и средњи појас. Сви елементи су сложених пресека, спојени заковицама, осим доњег појаса на месту Герберовог зглоба.
Колoвозна конструкција се налази у равни доњег појаса и састоји се од попречних и подужних носача I пресека, међусобно повезаних заковицама.
